Objavljeno · 10. jul 2024.
Svetski omladinski hor 2024: četvrta sesija i nezaboravno iskustvo u Kanadi
Moja četvrta World Youth Choir sesija odvela me je u Sent Džons u Kanadi, gde smo u okviru festivala HarbourVOICES! nastupali pod vođstvom Sesilije Rajdinger, upoznavali različite tradicije kolektivnog pevanja i imali priliku da radimo i nastupimo sa Džejkobom Kolijerom.
Pre nekoliko dana završena je alumni sesija Svetskog omladinskog hora 2024, održana od 28. juna do 5. jula u Sent Džonsu, Njufaundlend i Labrador, u Kanadi, u okviru prvog izdanja festivala HarbourVOICES! International Festival of Collective Singing Traditions.
Ovogodišnji ansambl okupio je 32 alumni pevača iz 24 zemlje, a za mene je ovo bilo već četvrto iskustvo sa Svetskim omladinskim horom, nakon sesija 2017, 2018. i 2023. godine. Činjenica da mi se još jednom pružila prilika da budem deo ovog ansambla učinila je put u Kanadu posebno značajnim.
Rad sa Sesilijom Rajdinger
Tokom sesije radili smo pod umetničkim vođstvom švedske dirigentkinje Sesilije Rajdinger, profesorke orkestarskog dirigovanja na Kraljevskom muzičkom koledžu u Stokholmu i članice Kraljevske švedske muzičke akademije.
Program je obuhvatio klasičnu horsku muziku, ali i skandinavska i kanadska starosedelačka muzička dela, zbog čega je ova sesija bila sasvim drugačija od prethodnih WYC iskustava.
Među delima koja smo izvodili bili su Bahov motet Der Geist hilft unsrer Schwachheit auf, Sanctus iz mise Franka Martina, dela Jana Sandstrema i Hanne Havrilec, kao i kompozicije kanadskog kompozitora Endrua Balfoura.
Muzika kao susret različitih tradicija
Jedan od najdragocenijih aspekata festivala bila je prilika da upoznamo muzičke tradicije i izvođače sa kojima se u svakodnevnom radu retko susrećemo.
Posebno iskustvo bila je saradnja sa mladim pevačima Ullugiâgatsuk Youth Choir-a iz Labradora, sa kojima smo izveli Balfourovu kompoziciju Four Directions. Tokom festivala imali smo priliku i da učimo od umetnika i predavača poput Endrua Balfoura, Huseina Janmohameda i Andrea de Kvadrosa, čiji su rad i priče muziku povezivali sa pitanjima identiteta, zajednice i pripadnosti.
Upravo je ta ideja bila u središtu festivala HarbourVOICES!: predstavljanje različitih oblika kolektivnog pevanja iz čitavog sveta, ne samo tradicionalnih horova već zajednica u kojima pevanje ima kulturnu, društvenu i istorijsku ulogu.
Džejkob Kolijer i hor od 1400 pevača
Jedan od trenutaka koje ću svakako najduže pamtiti bio je rad sa Džejkobom Kolijerom, glavnim gostom festivala.
Učestvovali smo na trosatnoj radionici i probi tokom koje smo sa njim pripremali njegovu kompoziciju World, O World. Rad sa muzičarem čiji način razmišljanja o harmoniji, glasu i zajedničkom muziciranju toliko izlazi iz uobičajenih okvira bio je izuzetno inspirativan.
Kulminacija tog rada bio je Gala koncert 2. jula u Meri Braun centru, gde je Džejkob dirigovao masovnim ansamblom od oko 1400 pevača. Biti deo tolikog broja glasova koji u istom trenutku dišu i stvaraju muziku bilo je iskustvo koje je teško uporediti sa bilo kojim drugim nastupom.
Koncerti u Sent Džonsu
Pored Gala koncerta, Svetski omladinski hor je tokom festivala nastupio na koncertima u bazilici-katedrali Svetog Jovana Krstitelja, kao i na završnom događaju HarbourSING!.
Na koncertu 3. jula predstavili smo sopstveni program pod dirigentskom palicom Sesilije Rajdinger, dok su različiti festivalski događaji tokom narednih dana pružali priliku za zajedničke nastupe sa ansamblima iz Kanade i drugih delova sveta.
Četvrti povratak u Svetski omladinski hor
Svaka moja WYC sesija bila je potpuno drugačija, ali iza svih njih ostaje ista stvar: osećaj koliko brzo ljudi iz potpuno različitih delova sveta mogu da postanu jedan ansambl kada ih povezuje muzika.
Ovoga puta tom iskustvu pridružili su se Kanada, susret sa kulturama i tradicijama koje ranije nisam poznavala, rad sa Sesilijom, zajedničko muziciranje sa izuzetnim umetnicima i jedno pomalo nestvarno veče sa Džejkobom Kolijerom i više od hiljadu drugih pevača.
Četiri World Youth Choir sesije kasnije, još uvek mi je teško da ovo iskustvo uzmem zdravo za gotovo. Svaki povratak donese nešto novo, a Kanada će svakako ostati jedno od najneobičnijih i najdragocenijih poglavlja tog putovanja.
Posebnu zahvalnost dugujem Slobodanu Miloševiću iz KUD „Jana“ iz Zemuna, koji mi je za koncerte u Kanadi ljubazno pozajmio narodnu nošnju. Bilo mi je posebno drago da deo svoje kulture predstavim i vizuelno, na sceni jednog ovako međunarodnog događaja.