Objavljeno · 23. avgust 2026.
Hrvatska operska akademija 2026: „Ivica i Marica“ i moj debi u ulozi Majke
Tri intenzivne nedelje na Croatian Opera Academy završene su mojim debijem u ulozi Majke u Humperdinkovoj operi „Ivica i Marica“, čiju smo premijeru izveli 11. avgusta u Novom Marofu.
Pre nekoliko dana završilo se moje leto na Hrvatskoj operskoj akademiji, gde sam od 20. jula do 13. avgusta 2026. godine pripremala ulogu Majke (Gertrud/Mutter) u Humperdinkovoj operi Ivica i Marica (Hänsel und Gretel). Ove tri intenzivne nedelje bile su ispunjene svakodnevnim muzičkim i scenskim probama, individualnim časovima, radom na vokalnoj tehnici i repertoaru, druženjem i upoznavanjem, a završile su se onim zbog čega smo svi i došli: izlaskom na scenu i stvaranjem kompletne operske predstave.
„Ivica i Marica“ u Novom Marofu
Premijeru smo izveli 11. avgusta u Kulturnom centru „Ivan Rabuzin“ u Novom Marofu. Imala sam zadovoljstvo da ulogu Majke pevam uz Izabel Mensl kao Maricu, Slađu Raičević kao Ivicu, Juricu Jurasića Kapuna u ulozi Oca, Martu Popesku kao Vešticu, Saru Viter kao Vilu sna (Sandmännchen) i Ketrin Čen kao Vilu rose (Taumännchen). Premijera je protekla u divnoj atmosferi i naišla na veoma topao prijem publike. Za mene je posebno značila prilika da prvi put na scenu donesem lik Majke, ulogu koja je muzički, dramski i karakterno potpuno drugačija od onoga što sam do sada imala priliku da igram.
Rad sa Itijenom Lemju-Dipreom
Jedan od najdragocenijih delova čitavog iskustva bio je rad sa kanadskim dirigentom Itijenom Lemju-Dipreom. Njegova dosadašnja karijera vodila ga je kroz institucije poput Berlinske i Hamburške državne opere, Teatro Real u Madridu, Opere u Lionu i Bordou i Elbphilharmonie, a sarađivao je sa dirigentima kao što su Kent Nagano, Mark Minkovski, Daniele Rustioni i Ivor Bolton. Za mene, međutim, najvažnije iskustvo nije bilo samo njegovo ogromno muzičko znanje, već način na koji ga prenosi. Itijen je tokom čitavog procesa stvarao atmosferu u kojoj smo se kao pevači osećali sigurno, saslušano i poštovano. Muziciranje sa njim bilo je istovremeno ozbiljno, precizno i izuzetno radosno. Posle nekih prethodnih iskustava, za mene je takav način rada imao i posebno lično značenje i podsetio me koliko zdrav i podržavajući proces može da oslobodi umetnika na sceni. Rad sa njim svakako ostaje jedno od mojih najlepših profesionalnih iskustava do sada.
Scenski rad sa Martom Tutiš
Predstavu je režirala Marta Tutiš, koja je deo Opere Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, gde radi kao asistentkinja reditelja. Tokom scenskih proba radili smo na odnosima između likova, ritmu predstave, fizičkom izrazu i načinu na koji se Humperdinkova muzika i poznata bajka mogu pretvoriti u živu, neposrednu scensku priču. Posebno mi je prijao način na koji se tokom rada gradio prostor za istraživanje lika, bez gubitka preciznosti i jasnog rediteljskog pravca.
Vokalni rad i novi repertoar
Pored rada na samoj produkciji, COA mi je pružila priliku za intenzivan individualni rad na vokalnoj tehnici i repertoaru. Tokom programa radila sam sa Jelenom Stefanić, Enom Pongrac, Tamarom Ivaniš, Majklom Smolvudom, Majklom Naglom i Margaretom Matišić. Različiti pristupi svakog od njih doneli su novu perspektivu na tehniku, interpretaciju i repertoar, i dali mi mnogo materijala na kojem želim da nastavim da radim nakon povratka kući.
Ljudi zbog kojih iskustvo ostaje
Osnivač i umetnički direktor Hrvatske operske akademije je hrvatski bas-bariton David Oštrek, dugogodišnji član ansambla Berlinske državne opere. Posebno sam mu zahvalna što je verovao u mene i pružio mi priliku da upravo kroz ovu produkciju oživim Majku na sceni. Ali kada se sve probe, časovi i nastupi saberu, ono što ću možda najduže nositi sa sobom jesu ljudi. Bila sam neverovatno srećna što sam nekoliko nedelja mogla da provedem sa kolegama, mentorima, orkestrom i ekipom koji su bili ne samo izuzetni muzičari i profesionalci, već i neki od najtoplijih i najpažljivijih ljudi sa kojima sam imala priliku da radim. Umetnički razvoj zahteva izazove, ali oni ne moraju da dolaze iz nezdravog ili neprijatnog okruženja. Ovo iskustvo me je podsetilo koliko daleko možemo da odemo kada postoji poverenje, međusobno poštovanje i stvarna želja da jedni drugima pomognemo da budemo bolji. Hrvatska operska akademija 2026 je iskustvo koje ću dugo pamtiti, zbog muzike koju smo napravili, svega što sam naučila i, pre svega, ljudi sa kojima sam imala sreću da ga podelim.